O Projektu

Modernizacija i proširenje

Kompanija BELGRADE AIRPORT početkom 2020. godine započela je radove na modernizaciji i proširenju Aerodroma Nikola Tesla Beograd.  Najveći deo radova će biti završen u 2023. godini. Trenutno se radovi obavljaju na nekoliko lokacija, koji, između ostalog, uključuju proširenje terminala, ekološka postrojenja, kao i nove pristupne puteve, i dodatna parking mesta za automobile.

Predviđeni izgled beogradskog aerodroma

Tekući radovi na nekoliko lokacija - detaljnije

Novi deo centralne zgrade Terminala

Kompanija Belgrade airport pustila je u rad novoizgrađeni deo centralne zgrade terminala, površine više od 11.000 m2 koji krasi velika staklena fasada sa nazivom aerodroma i tradicionalnim motivima pirotskog ćilima. Novi deo postojeće zgrade doneo je promene u tokovima kretanja putnika. U novom delu terminala se sada obavlja pasoška i bezbednosna kontrola pre ukrcavanja na let. Novoizgrađeni deo postojećeg terminala projektovan je u skladu sa standardima matične kompanije VINCI Airports, u pogledu materijala, paleta boja, sistema putokaznih i informativnih oznaka, opreme i drugih arhitektonskih i elemenata enterijera.

Proširenje i rekonstrukcija zgrade terminala

Proširenje pristanišne zgrade na C strani je deo velikog projekta rekonstrukcije i proširenja celokupne postojeće zgrade terminala. Završeni su radovi na novim površinama koje sadrže centralizovanu bezbednosnu kontrolu, dodatne šaltere za registraciju na let, a predviđen je i niz novih sadržaja za zabavu i relaksaciju putnika, kao i nove ugostiteljske i komercijalne prostore, dok putnici koji sleću u Beograd već prolaze kroz delimično prošireni deo za dolaske sa novim prostorom za carinsku kontrolu i izlaze u novi, veći i komforniji hol za dočekivanje putnika.

Pušten u rad modernizovani i prošireni deo terminala na A strani

Modernizovani i prošireni deo terminala na A strani na Aerodromu Nikola Tesla Beograd pušten je u rad, čime su povećani kapacitet, komfor i efikasnost našeg aerodroma i unapređen nivo usluge za putnike i partnerske avio-kompanije.

Zahvaljujući kompletnoj modernizaciji i dogradnji najstarijeg dela terminala, čekaonice u delu od A6 do A10 dobile su moderan izgled, a pored povećanog kapaciteta, i u ovom delu je primenjen tzv. open-space koncept čekaonica.

Dogradnjom drugog sprata i izgradnjom krovnog koridora i u ovom delu zgrade, a zahvaljujući izgradnji centralizovane sigurnosne kontrole putnika u prethodnom periodu, omogućeno je razdvajanje dolazećih i odlazećih putnika, a putem jedinstvenog krovnog koridora putnici se usmeravaju ka pasoškoj kontroli, odnosno zoni transfera.

Novoizgrađeni deo terminala projektovan je u skladu sa standardima matične kompanije VINCI Airports, u pogledu materijala, paleta boja, sistema oznaka, opreme i drugih arhitektonskih i elemenata enterijera, nakon kojih se ovaj deo terminala estetski i konstruktivno uklopa u novi izgled aerodroma.

Predviđeno je da u narednom periodu i ovaj deo zgrade sadrži dodatne ugostiteljske i komercijalne prostore.

Modernizacija pristupnih saobraćajnica i parkirališta

Nakon rekonstrukcije sistema saobraćajnica koji su obuhvatali potpunu rekonfiguraciju, nadogradnju i poboljšanje pristupnih puteva kao i izgradnje novih centralnih parkirališta na platou ispred terminala, dobijen je  konačan izgled toka saobraćaja i putnika.

Otvorena je nova, tzv. Kiss & Fly zona namenjena kratkotrajnom besplatnom zadržavanju do 5 minuta za iskrcavanje putnika, koja se prostire saobraćajnicom uz samu zgradu terminala, čime je putničkim i taksi vozilima omogućen direktan pristup aerodromskoj zgradi.

Nakon otvaranja parkinga P1 i P2 uskoro će ispred terminala biti otvoreno i treće moderno centralno parkiralište P3, namenjeno on-line rezervacijama. Ovi parkinzi opremljeni su najsavremenijim sistemom nadzora, kontrolom pristupa, naplate, i LED osvetljenjem.

Na nivou rekonstruisanog platoa ispred zgrade, kao i na nivou dolazaka sada se nalaze stajalište za vozila javnog gradskog prevoza, kao i stajalište za turističke autobuse, dok se stanica za taksi prevoznike ponovo nalazi na nivou dolazaka.

Proširenje platformi za prihvat aviona

U proteklom periodu, izgrađena je nova platforma E, što predstavlja prvu fazu proširenja platformi i obuhvata gradnju na površini od blizu 25.000 m². Ovo proširenje omogućilo je osavremenjivanje i optimizaciju kapaciteta za prihvat aviona na udaljenim parking pozicijama sa konfiguracijom tri parking pozicije za avione raspona krila do 36 m, kao i interni put i zone sa opremom za prihvat na zemlji. Platforma ima sopstvenu rasvetu i sistem za drenažu. Ovim se značajno povećava kapacitet da se parkira veći broj aviona istovremeno.

Izvršena je i dogradnja i rekonfiguracija platforme B, koja je proširena sa novih 11.000 m² površine, a prihvatni kapacitet platforme je povećan sa 7 parking pozicija za avione kodnog slova C, na 10 parking pozicija za avione kodnog slova C i 1 zavisnu parking poziciju za veće avione, kodnog slova E. Odvođenje atmosferskih voda sa proširene platforme B usmereno je ka postojećoj, ali i novoizgrađenoj mreži atmosferske kanalizacije. Osvetljenje platforme B pruža se sa postojećih, ali i novih stubova, u oba slučaja opremljenih novim LED reflektorima.

Paralelno sa proširenjem fingerskog hodnika C, prilagođeno je produženje platforme C na površini od skoro 45.000 m2. Formirano je 8 novih parking pozicija za parkiranje vazduhoplova. Produžetak platforme C doprineo je povećanju kapaciteta aerodroma i omogućio vezu sa novom platformom za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja.

Nova platforma za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja

Izgradnja nove platforme za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja deo je projekta proširenja aerodromskih platformi. Uvođenjem ove platforme povećan je aerodromski kapacitet od 10 odleđivanja vazduhoplova na sat na postojećoj platformi za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja, na 16 odleđivanja vazduhoplova na sat na postojećoj i novoj platformi u punom kapacitetu. Nova platforma sa potrebnim modifikacijama na postojećoj platformi, izgrađena je na površini od okvirno 25.500 m².

Nova, druga poletno-sletna staza

U okviru projekta modernizacije i proširenja aerodromskih kapaciteta, puštena je u rad nova poletno-sletna staza koja je izgrađena kako bi kao glavna poletno-sletna staza omogućila neometan saobraćaj za vreme renoviranja postojeće piste koja, pored redovnog održavanja, od izgradnje nije nikad kompletno renovirana. Pored nove umetnute poletno-sletne staze u dužini od 3.500 metara koja je projektovana po najsavremenijim standardima pista, obezbeđuje prihvat i otpremu svih kategorija vazduhoplova, a  opremljena je sistemima za sletanje u uslovima smanjene vidljivosti. Izgrađene su prateće manevarske površine i 4 nove rulne staze, dok su postojeće 3 temeljeno rekonstruisane, a sve u cilju da se podrži predviđeni budući porast saobraćaja. Nakon rekonstrukcije postojeće poletno-sletne staze, umetnuta poletno-sletna staza ostaće u upotrebi kao paralelna rulna staza i na ovaj način doprineće povećanju operativnih kapaciteta aerodroma.

Parking Tesla

U prethodnom periodu izgrađen je nov i savremen dodatni parking istočno od robnog terminala na površini od 36.400 m² u cilju proširenja kapaciteta za parkiranje i pripreme za budući porast saobraćaja na Aerodromu Nikola Tesla Beograd. Novi parking, pod nazivom Parking Tesla ima više od 1.500 parking mesta, i to 798 za putnike (uključujući parking mesta za osobe sa ograničenom sposobnošću kretanja), 109 za taksi vozila, 330 za zaposlene i 265 za rent-a-car, a planirana je i instalacija punjača za električne automobile i izgradnja perionice za automobile.

SMANJENJE UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

Projekat koncesije podrazumeva snažan fokus na održivo poslovanje, kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, vode i otpada, u skladu sa globalnom politikom kompanije VINCI Airports, koja teži da dostigne nulti nivo emisije do 2050. godine.

Novo energetsko postrojenje

Krajem 2021. godine pušteno je u rad novo energetsko postrojenje za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije. Nova toplana opremljena je sa najmodernijim, trigenerativnim sistemom za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije ukupnog toplotnog kapaciteta 44 MW.

Prednost nove toplane je smanjenje uticaja na životnu sredinu, korišćenjem izvora energije koji manje zagađuju i prelazak sa teških goriva na prirodni gas. Istovremeno, ukupan kapacitet grejanja aerodroma uvećan je 25 odsto, čime se ispunjavaju potrebe za toplotnom energijom ne samo postojećih, već i budućih potrošača, u skladu sa planiranim razvojem aerodroma, dok je karbonski otisak smanjen 25 odsto, što odgovara smanjenju emisije štetnih gasova od 3.000 tona ugljen-dioksida.

Novo energetsko postrojenje, pored smanjenja uticaja na životnu sredinu, pruža i veliku uštedu u pogledu korišćenja raspoloživih prirodnih resursa.

Solarno postrojenje instalisane snage 1MWp

Pušteno je u rad i solarno postrojenje koje aerodromu obezbeđuje električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Nova solarna elektrana će godišnje proizvoditi oko 1.130.000 kWh zelene električne energije, što je uporedivo sa godišnjom potrošnjom od okvirno 430 domaćinstava. Na ovaj način, aerodrom će smanjiti emisiju CO 2 (opseg 1 & 2) za 900 tona godišnje.

Solarno postrojenje nalazi se u blizini aerodromskog kompleksa, na putu prema Surčinu, pored novog Tesla parkinga, i sastoji se od blizu 3.000 fotonaponskih panela koji pretvaraju sunčanu u električnu energiju raspoređenih na platou površine 15.900 m2.

Postrojenja za tretman čvrstog otpada

U okviru sveobuhvatne rekonstrukcije i proširenja aerodromskog kompleksa, a u cilju ispunjenja svih zahteva u pogledu sprovođenja sanitarne zaštite i ekološke zaštite, planiran je niz aktivnosti kao deo mera za unapređenje tretmana otpada na aerodromu, u koje između ostalog spada izgradnja dva objekta za tretman čvrstog otpada. Pušten je u rad objekat za tretman čvrstog otpada u javnoj zoni aerodroma namenjenog tretmanu otpada generisanog u širem aerodromskom kompleksu, a u toku je priprema za puštanje u rad objekta za tretman čvrstog otpada u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, specifično namenjenog tretmanu otpada iz vazduhoplova. Namena novoprojektovanih objekata za tretman čvrstog otpada je sakupljanje, ručno sortiranje i privremeno skladištenje otpada do momenta transporta na odgovarajuće lokacije za dalji tretman i reciklažu, u saglasnosti sa regulatornim okvirom u oblasti upravljanja otpadom. Izgradnjom postrojenja za preradu čvrstog otpada u javnoj i kontrolisanoj zoni aerodroma uvećana je stopa recikliranog otpada sa 5% u decembru 2020. godine na 50% u decembru 2022. godine.

Postrojenje za preradu otpadnih voda

Pri kraju je izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda površine 615 m2, a prečišćene vode će se koristiti za navodnjavanje i pranje ulica i asfaltnih površina. Postrojenje se nalazi u južnom delu javne zone aerodromskog kompleksa, a projektovano je sa ciljem da obezbedi tretman otpadnih voda koje nastaju radom aerodromskog kompleksa.

Primena svetskih iskustava

Do 2043. godine kompanija BELGRADE AIRPORT će na Aerodromu Nikola Tesla primeniti najbolju međunarodnu praksu globalnog operatera, matične kompanije VINCI Airports, koja, pored beogradskog, upravlja poslovanjem više od 65 aerodroma u 12 zemalja širom sveta.