U okviru državne posete, predsednik Republike Francuske Emanuel Makron i predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, zvanično su obeležili završetak ključnih radova na modernizaciji i proširenju Aerodroma Nikola Tesla Beograd.
- Koncesionar VINCI Airports sproveo ambiciozni program transformacije
- Svi ključni ciljevi ostvareni
- Aerodrom Nikola Tesla čvorište u Jugoistočnoj Evropi, sa rastom broja putnika od 42% od 2018. godine
Beograd, 30. avgust 2024. godine
Zajedno sa gospodinom Nikolom Notbarom, generalnim direktorom kompanije VINCI Concesions i predsednikom VINCI Airports. Dvojica predsednika su u julu 2019. godine obeležila početak projekta modernizacije beogradskog aerodroma, potvrđujući posvećenost francuske grupacije VINCI daljem razvoju vitalne infrastrukture u Srbiji.
Od preuzimanja poslovanja u decembru 2018. godine u okviru koncesionog projekta,VINCI Airports je obezbedio finansiranje, projektovanje, funkcionisanje, održavanje, kao i modernizaciju i proširenje aerodroma u sinergiji sa kompanijom VINCI Construction Grands Projects. Sve u cilju unapređenja kapaciteta, kvaliteta usluge i daljeg razvoja saobraćaja na aerodromu Nikola Tesla. Opsežni radovi na proširenju i rekonstrukciji počeli su 2019. godine, da bi se podržao značajan porast saobraćaja i obezbedio veći kapacitet i udobnost.
Među najvažnijim ciljevima su proširenje i redizajn zgrade terminala od 40.000 m2 sa dodatnih 12 čekaonica (gejtova), 11 parking pozicija za avione i rekonfiguracija pristupnih puteva uz izgradnju novih centralnih parkirališta na platou ispred terminala. Redizajnirani komercijalni prostori će se proširiti na više od 9.000 m2 i ponuditi značajno obogaćen sadržaj sa lokalnim i međunarodnim brendovima. Pored toga, uvedena je nova pista od 3,5 km koja je omogućila rekonstrukciju glavne piste, i ostaće u upotrebi kako bi se obezbedila stabilnost i fleksibilnost operacija.
Saobraćaj beleži rekordni rast. Krajem 2023. aerodrom je imao blizu 8 miliona putnika, u poređenju sa 6,2 miliona u 2019. godini od kada ima i 46 novih destinacija i 86 novih linija, danas ukupno 116. Postoje četiri, a uskoro će biti pet destinacija na dugim relacijama. Kada je u pitanju Francuska, osim Pariza, Beograd je sada povezan sa Lionom i Nicom, što doprinosi daljem jačanju međusobnih odnosa.
Zahvaljujući posvećenosti globalnoj politici VINCI, koja ima za cilj nulte emisije CO2 do 2050. godine, održivom poslovanju i izgradnji novih ekoloških objekata kao što su nova toplana, solarna elektrana, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i postrojenja za sortiranje čvrstog otpada, beogradski aerodrom je smanjio emisiju CO2 za 23% u periodu od 2019. godine, povećao stopu recikliranja otpada na 70% i efikasno prečišćava sanitarne otpadne vode nastale na aerodromu.
Nikolas Notbar, izvršni direktor kompanije VINCI Concesions i predsednik VINCI Airports, izjavio je: „Od početka koncesije blisko sarađujemo sa srpskim vlastima i svim našim partnerima na unapređenju aerodroma Nikola Tesla, kao i na tome da do kraja koncesionog perioda, aerodrom postane čvorište u Jugoistočnoj Evropi koje opslužuje 15 miliona putnika.’’
Beogradski aerodrom je 2024. godine treći put izabran od strane putnika za najbolji aerodrom u Evropi po veličini i regionu, i dobio rekordne četiri nagrade koje dodeljuje Airport Council International, u okviru ASQ programa kvaliteta aerodromskih usluga. Ove nagrade predstavljaju najveće moguće priznanje za aerodromske operatore, jer pokazuju posvećenost aerodroma širom sveta da redovno unapređuju iskustvo putnika.
O kompaniji VINCI Airports
Kompanija VINCI Airports, kao vodeći operater privatnih aerodroma u svetu, upravlja razvojem i radom 70 aerodroma u 14 zemalja Evrope, Azije i Amerike. Svojim stručnim znanjima u oblasti sveobuhvatne integracije, kompanija razvija, finansira, gradi i upravlja aerodromima istovremeno koristeći svoju investicionu sposobnost i stručnost kako bi uskladila operativne performanse, modernizovala infrastrukturu i pokrenula ekološke tranzicije. VINCI Airports je prvi aerodromski operater koji je započeo sa implementacijom međunarodne strategije zaštite životne sredine 2016. godine, s ciljem postizanja nulte emisije ugljenika u celoj svojoj mreži do 2050. godine.
Više informacija: