О нама

Компанија VINCI Airports, један од првих пет глобалних играча у међународном сектору аеродрома, руководи развојем и операцијама 45 аеродрома са локацијама у Француској, Португалу (укључујући центар Лисабона), Уједињеном Краљевству, Шведској, Србији, Камбоџи, Јапану, Сједињеним Америчким Државама, Доминиканској Републици, Костарики, Чилеу и Бразилу. Будући да је користи више од 250 авио-компанија, мрежа аеродрома компаније VINCI Airports услужила је више од 180 милиона путника у 2017. години.

 

Уз помоћ своје експертизе свеобухватног интегратора и професионализма својих 14.000 запослених, компанија VINCI Airports развија, финансира, гради и рукује аеродромима, користећи своју способност инвестирања, међународну мрежу и знање да оптимизује руковођење и перформансе постојеће инфраструктуре аеродрома, реновира и изгради нове објекте.

 

У 2017. годишњи приход за руковођене активности износио је 3,2 милијарде евра, за консолидовани приход од 1,4 милијарде евра.

 

Детаљније информације доступне су на vinci-airports.com

 

 

 

О Аеродрому

Прича о Аеродрому Никола Тесла почиње давне 1910. године, када је летилиште на Бањици служило као први београдски аеродром. Од тог времена до данас он је мењао локације, растао је и развијао се. Само је име остало непромењено – Београдски аеродром – све до 2006. године, када је добио ново име – Аеродром Никола Тесла, у част познатог српског научника. Аеродром је лоциран 18 километара западно од центра града.

 

Бањица (1910. године)

 

Прво летилиште у Београду настало је крајем 1910. године на војном вежбалишту у предграђу Београда под именом Бањица. На њему су летење показивали овдашњи пионири авијације Симон, Маслеников, Видмар и Чермак.

 

Почетком 1912. године саграђен је први дрвени хангар на Бањици за авион намењен рату са Отоманским царством. Две године касније тамо је била стационирана српска аеропланска ескадрила и балонска чета.

 

Аеродром Бањица је такође коришћен након Првог светског рата за потребе поштанског саобраћаја на релацији Скопље – Ниш – Београд – Нови Сад и Београд‒Сарајево‒Мостар.

 

Данас се у близини места где је овај аеродром био лоциран налази Војномедицинска академија (ВМА).

 

Калемегдан – Доњи град (1911. године)

 

Овај аеродром налазио се на потезу од Турског купатила (данас Планетаријума) ка ушћу Саве у Дунав. Први авион полетео је са тог места у јануару 1911. године. У новије доба овај простор користи се за скокове падобраном и летење параглајдером. Данас се на том месту редовно одржавају аеромитинзи спортске и ултралаке авијације.

 

Панчево (1923. године)

 

Аеродром близу Панчева почео је са радом 1923. године, када је ваздухопловна компанија Франко-Румен покренула међународну линију Париз‒Цариград. Исте године са овог аеродрома успостављен је поштански саобраћај.

 

Овај аеродром је такође коришћен за обуку кадета Ваздухопловне академије Краљевине Југославије. Након ослобођења, аеродром Панчево коришћен је као „ваздухопловно-војно поље за обуку“.

 

На локацији старог аеродрома у Панчеву данас се налазе хале фабрике авиона УТВА, као и травната писта која се користи за пробне, спортске и тренажне летове.

 

Међународни аеродром Београд

 

Међународни аеродром Београд изграђен је на ливади која се звала Дојно поље, између Бежанијске косе и леве обале реке Саве, око два километра јужно од Земуна. Аеродром је отворен за саобраћај у марту 1927. године.

 

Од фебруара 1928. године авиони прве домаће авио-компаније Аеропут полећу са овог аеродрома.

 

Аеродром је располагао са четири травнате писте. Године 1931. на њему је саграђена модерна пристанишна зграда, са опремом за слетање у условима лоше видљивости.

 

Данас је Аеродром Никола Тесла највећи аеродром у Србији, али и један од аеродрома у Европи који се најбрже развијају.

Добро дошли на интернет презентацију Аеродрома Никола Тесла. Користимо колачиће да бисмо Вам пружили понуду и садржај прилагођен Вашим интересима, анализирали промет и побољшали перформансе сајта и његов дизајн.